Pokljuka, Slovenija 2019

Evo nas kod kuće i posle par dana sabiranja utisaka sa prve akcije ili bolje avanture , moram reći samo jedno – Ludiloooo!!!

Teško je opisati u par rečenica kako smo se dobro proveli i šta smo sve probali , ali evo kako sam ja to doživeo kao neko ko je ideju sproveo u delo i to kakvo delo.

DAN 1

Krećem već po mraku od kuće ,a napolju veje li veje sneg!!! Idem po prvi deo ekipe koji me čeka samo na par km od moje kuće I ako je veoma rano osećam energiju u njima, nasmejana Magdalena čitaj Megi i njen brat Nikola poznatiji kao Travolta. Na putu za Pančevo moj dragi prijatelj i trener Kauč Savić me proverava da li ide sve po planu i nećete verovati, ali mi smo tačni! Vlada i njegov saradnik Srđan – Srle Rakun (hrabri lovac)  su sada sa nama i avantura može da počne!

Leva traka auto puta zavejana i rezervisana samo za nas dok se u autu čuje Lenny Kravitz koji ređa svoje hitove. Ekipa se malo opušta i počinje polako da se topi led… kreću prve provale i hvatanja za stomak. Granice prolazimo lagano bez gužve i eto nas u Novom Mestu  gde nas očekuje ekipa JB. Sikošek i Zrimšek sa osmehom prihvataju poklon, “čačanka” je ta koja greje u zimskim danima. Ipak, Zrimšek se hvali kako je skratio alkohol od nove Godine i smršao 6kg, jer se sprema za trijatlon u maju. Za one koji ne znaju ova biciklistička radnja nosi inicijale Janeza Brajkovića koji je i vlasnik, a u tom trenutku se nalazio u Dubajiu. Posle par pošalica i razmene informacija momci moraju da nastave da rade… Vreme je da nastavimo put i brzo smo stigli do naše sledece stanice, a to je Bledsko jezero.

Kratka šetnja pored jezera i posmatranja kineza kako hrane patke i labudove uz naše čuđenje kako ne znaju da čitaju natpise, upozorenja i smernice za adekvatno ponašanje prema životinjama?! Zar ne znate slovenački kitajci?!. Idealno vreme je da se okrepimo i okusimo nešto u obližnjoj piceriji sa divnim pogledom na jezero. Prvi susret sa nefiltriranim Union pivom i koracima koje treba preduzeti pri otvaranju, isključivo u smeru skazaljke na satu hahaha.

Odlična pica i još bolje pivo je dobitna kombinacija, pa put nastavljamo do naše finalne destinacije, Pokljuke. Sempertine i sneg, mrak je pao i zimska idila oko nas. Iako nismo ni počeli našu avanturu na snegu, svi se već pitaju kako bi bilo dobro da ovde dođemo na leto i vozimo bicikle, put izazovno deluje do Pokljuke. Posle pola sata eto i nas kako tražimo parking pored vile Triglav. Uredno očišćena staza koja vodi do ulaza u predivnu vilu, kombinacija kamena I drveta već ostavlja sve bez daha.

Vrata nam otvara naš nasmejani domaćin, Tadej Valjavec. Prvi moj utisak, čoveče menjaš li se ti?! I dalje nepopravljivo fit i uredan, adekvatni izraz bio bi pravi profi. Odmah je rekao, kao po dogovoru wellness je spreman za vas, a na večeri još radim. Idite da se opustite i vidimo se na klopi. Naravno predlog prihvaćen jednoglasno. Kratak obilazak vile i pravac u kupaće gaće, opuštanje može da počne. Ali pre svega, jedna kraća zdravica sa domaćom rakijicom i moje obraćanje maloj, ali odabranoj ekipi. Sauna i hottub da našu zimsku avanturu započnemo na pravi način.

I nakon spa užitka nas čeka večera i eto još jednog iznenađenja, pa Tadej kuva više nego odlično. Kako je krenuo te večeri sa domaćim i tradicionalnim jelima iz Slovenije i susedne Italije tako je i nastavio tokom celog našeg boravka. Nije prestao da nas isnenađuje iz dana u dan.

Uz par čaša vina pravimo plan naših aktivnosti tokom boravka u Vili triglav i van nje. Naravno da je došlo do korekcije mog originalnog plana uz savete Tadeja, predloge i želje TDF tima. Neverovatno kako smo lako došli do plana i veoma sam ponosam na grupu i energiju koju nosi, obećavala je dobar provod.

DAN 2

Dok su se Megi i Travolta iz Banata razvlačili po krevetima, trojca matoraca je krenula u kraću šetnju pre doručka. Posle pravog planinskog doručka i konsultacija sa Tadejom kako i šta da obučemo za naš prvi izazov, Nordijsko skijanje ili trčanje na skijama. Napolju pada ozbiljan sneg, a mi puni elana krećemo na stazu koja je samo 4km udaljena od vile Triglav.

Dolazimo do rente gde nas već sve čeka. Počinjemo sa skijama za klasiku i zatezanjem trbušnjaka, jer smejanje jedni drugima ne prestaje. Posle već pola sata svi smo konstatovali da smo profi i spremni za sledeci nivo , skejting ili odklizavanje u stranu. Tek sada kreću sve naše smešne scene, jer je i brzina veća kao i želja za dokazivanjem. Al kao i svaki put kada radiš nešto novo i zanimljivo, nije lako zaustaviti se. Mislim da nam ni ovih 18km “pretrčanih” nije bilo dovoljno, ubeđeni da možemo još. Nađoh sebi srodne duše kako u ekipi TDF-a tako i sa dva starija člana Planinarskog društva koji su bili u prolazu. Reč-dve i mi smo pili divlju krušku i travaricu od maslačka iz ranca jednog od članova, a tako uz čašicu i dobismo neprocenjive informacije gde pojesti nešto na “kašiku”, a ne silaziti sa skija!

Na samo 2km, čitaj 4km , nalazi se planinarski dom, ozbiljna preporuka naših novih prijatelja, ljubitelja dobrog antifriza. Iako smo bili pečeni već davno da se vratimo u našu vilu,  naš prvi dan dobija drugu dimenziju. Planinski specijaliteti i mi smo spremni za nastavak avanture. Ipak smo morali da nosimo skije jedan deo, jer naša neverovatna tehnika i fizička spremnost nisu bili dovoljni za ovakav uspon i dubok sneg. Ali tu su sauna i hottub da izvuku stvar i vrate nas u život. Naš domaćin uspeva iznova da nas oduševi klopom i svojim zanimljivim životnim pričama. Kako je deo ekipe još uvek rezervisan sa pitanjima, ja pokrećem lavinu pitanja Tadeju i tada njegovo prisustvo dobija na veličini… Egzotična i jedinstvena iskustva koja je teško prepričavanjem dočarati. Posle toliko uzbuđenja prvog dana, iskren da budem nije bilo lako utonuti u san.

DAN 3

Budimo se spremni za novu akciju. Obilan i sportski doručak i pokret u akciju na snegu. Idemo da potvrdimo sve što nismo naučili predhodnog dana, i odemo korak dalje. Iako rešeni da se okušamo u biatlonu tj pucamo iz puške na skijama, to nam nije pošlo za rukom, jer predhodnog dana nismo potvrdili rezervaciju pa se instruktor nije ni pojavio. Ali to nije bio razlog da ne uživamo na laufericama dva kvalitetna sata. Ja sam imao dodatni užitak kako na stazi tako i u kafani, jer nam se na stazi pridružila ekipa slovenaca sastavljena kako od bivših tako i od aktuelnih profija, Vladimir Kerkez, Kristijan Koren sa još par drugara. Tek tada sam postao svestan koliko ja ne znam da trčim na skijama, nisam iždrzao njihov ritam ni 5min pa je druženje premešteno sa staze u kafić posle treninga. Ipak motiv više da se pozabavim mojom tehnikom i pripremom za sledeću godinu.  Kratak odlazak do vile po sanke i presvlačenje pa pravac Kranjska Gora!

Kratak obilazak slatkog planiskog mesta, provera da li rade staze i pravac lokacija koju nam je preporučio slučajni prolaznik. Naravno pun pogodak kao i sve do tada, sa domaćim srpskim konobarom koji se baš potrudio da nas par puta impresionira kafanskim anegdotama. Posle par piva bili smo spremni za našu sledeću avanturu na Planici. Uspeli smo da uhvatimo prizore skakaonica kako po danu tako i po mraku

Uspeli smo se stepenicama tik uz skakaonicu do samog vrha, i uživali u pogledu sa te visine. A tu je naša akcija na Planici tek počela. Sledi 4km penjanja do planinske kuće sa sve sankama po mraku a kada smo ušli u kuću shvatili smo da nimalo nismo bili jedini u toj akciji… prepuna kuća ispunjena žagorom i smehom bila je pravo mesto da se okrepimo, čitaj popijemo nešto! Sa adekvatnom bazom krećemo u spust na sankama! Velikom brzinom niz stazu bez čeonih lampi koje smo zaboravili…padovi, prestizanje, kidanje od smeha… povratak u rano detinjstvo zagarantovano!!! Adrenalin veći od skakaonice!!! Nikad bolja zabava! Kao najveća nagrada još jedna idealna večera u vili Triglav i divno druženje sa Tadejom. 

DAN 4

Moram priznati nešto totalno ne planirano sa moje strane, već ideja članova ekipe koji su želeli da provere preporuke za alpsko skijanje na Vogelu. Ubrzo se nalayimo u gondoli koja može da primi čak 80osoba. Na pragu smo još jednog prelepog dana na snegu, ali za mene u bukvalnom smislu te reči, na snegu ili bolje reći u snegu,  hahahhah! Još pre dosta godina prestao sam da skijam kako se ne bih povredio  pa sad kada sam stao na skije posle toliko vremena moram priznati da je bilo poprilično smešno za okolinu! Ipak zadnji par žica mi je dalo nadu da mogu opet da uživam u alpskom skijanju! Kada bolje razmislim možda je na tih para žica imala uticaj i kraća pauza, čitaj dva piva! Ostatak ekipe se vratio u ski rentu sa osmehom na licu, prezadovoljni skijanjem na Vogelu. Jedva smo čekali da se vratimo u našu Vilu Triglav gde nas očekuje Tadej sa novim specijalitetom. Zanimljiv detalj je da moj dragi prijatelj Vladimir ne jede meso, samo ribu pa je bio oduševljen činjenicom da smo to i dobili za večeru. Dok smo završavali večeru i sređivali utiske, na vratima je bio Aleksandar Nikačević, koji je rešio da svrati i oseti atmosferu u Vili Triglav. Kao stari poznanici i rivali krenuli su da se podsećaju starih dana i trka koje su vozili kao amateri u Italiji. Jedna priča posle druge  i potrošili smo zalihe piva u vili za narednih 6 meseci. Rekao bih klasika 

DAN 5

Ujutru Aleksandar nastavlja svoj put, a mi idemo sa Tadejom i njegovim 13godišnjim sinom na hajk sa krpljama ili ti SnowShoes. Da ne zaboravim Niku, kucu koja je uživala na snegu kao i mi, ali na 4 šapice. Ja sam sebe pronašao na krpljama i kupljen sam za sva vremena. Tadejev sin i ja smo bili pravi tandem i zbunjivali ostatak ekipe sa svojim menjanjem trase i ostavljanjem konfuznih tragova u snegu.  Ovaj vid akcije ostaje za mene kao obavezna aktivnost kad god budem na planini, jer sam već naručio par krplji . Skoro 3 sata na snegu je bilo dovoljno za mene da osetim potrebu za laganim popodnevom kako bi sa ostatkom ekipe razmenio slike i iskustva sa naše prve avanture! Neki od nas su  odremali, a neki malo trčali ili ćaskali. Ali svi smo uživali u lepotama wellnessa pre večere! 

Uz divnu gozbu ove večeri Tadej nas je poslužio specijalnim pričama sa velikih trka koje je vozio…kako je to voziti grantour…šta odlučuje u poslednjoj nedelji generalni plasman…ko je kakav biciklista ili osoba…ko su bili njegovi idoli a sa kim je jos u kontaktu I koga najviše gotivi trenutno u proturu. Složili smo se oko jedne stvari, a to je da postoji samo jedan kralj i on se zove Valverde, kao i da trke više nisu iste bez velikog Kontadora! Mogli smo da ga slušamo do zore ali on je i dalje pravi profi i ide u krevet na vreme! Mi ostajemo još dugo u noć…

DAN 6

Naravno uvek je lakše spakovati stvari za povratak, većina nas to radi “nogama” tj samo se nagura ono što ima po sobi svoje i vozi. Možda tu ima uticaja manjak motivacije za polazak, svima se ostaje barem još par dana!!! Izvaredan doručak pred put i vreme je da se kombi napuni. Napravili smo plan rute za povratak i dogovor je pao da nam usputna stanica bude Ljubljana, jer naša mlada Magdalena nikad ranije nije bila, jednostavno zar ne?! 

Uživali smo u kraćoj šetnji starim centrum, degustaciji kafe, i još po nečeg toplog. Put nam je proleteo do ulaska u Srbiju uz konstantnu priču i milion tema koje je put doneo. Smrznuti i zavejani Beograd bili su iznenađenje za nas imajući u vidu da su planinski putevi u Sloveniji bili bolje očišćeni. Nakon razvoženja ove divne ekipe ,bio sam prazan kao i kombi koji sam vozio ulicama velikog prljavog grada, grada meni dragog.  Susret sa mojom porodicom, ekipom broj jedan u mom životu menja sve. Osmeh na licu se vraća i ja sam ponovo deo tima, tima koji pobeđuje, a što je najbitnije uživa u lepim momentima koje ovaj život nosi.

Ovom prilikom bih voleo da pohvalim divnu energiju moje ekipe od četiri musketara, jer se naša Megi muški nosila sa izazovima ove snežne akcije u Julianskim Alpima prelepe Slovenije. Takođe tu su samo reči hvale za nešeg domaćina Tadeja Valjaveca, velikog profesionalca u svemu što radi sa obećanjem da se vraćamo već na leto da okusimo čari ovog dela slovenije i na dva točka!!!

VIDIMO SE NA NAREDNOJ TOUR DE FUN AVANTURI

Sportski pozdrav
IVAN STEVIĆ

GALERIJA

Follow by Email
Facebook
Twitter
Instagram